O meni

Ovaj deo mi je bio najteži za sklapanje

Ne bih verovatno počinjala da pišem Blog da mi prijatelji nisu poklonili domen. Hvala im. Rekao mi je drug: „treba ti mala gurka“ da kreneš sve to. Neki ljudi su me pitali kako to da sam krenula da pišem, a zapravo niko ne zna da sam sastave iz srpskog jezika pisala sa najvećim entuzijazmom. Pisanje sam ja. Magnolija je zbog drveta ispred mog prozora i pesme koja je posvećena mom tati, kao i zbog moje strine. Bilo je leto kada sam došla u novi stan, nisam primetila da imam nešto lepo ispred prozora spavaće sobe, sem zelene krošnje pune listova. Onda je lišće opalo u jesen, pa je došla zima. I prošla. Jedno jutro u rano proleće, dobila sam pitanje od mog pametnog dečaka kada smo se probudili i rasterali zavesu. Rekla sam mu: „vidi mušmulo moja kako je lepo ovo drvo“, a mušmula kaže: „vidi tetka raste cvet na drvetu, kako to?“. Ni meni baš to nije bilo jasno. Ne znam šta detetu da odgovorim. Poslala sam mami sliku sa pitanjem koji je to cvet, ona nije bila sigurna, odmah sam znala ko će znati. „Hej strina koje je ovo drvo?“. „Magnolija, strinino. Prvo izraste cvet, pa onda list, prati, videćeš kako odmiču godišnja doba.“ Zbog svega toga Magnolija se zaista spontano preselila na papir. Pratila sam je tokom cele godine. Neverovatno kako priroda napravi sve to. I baš sve to ispred mog prozora. Sreća. Malo sam i istraživala o njoj po internetu, pa sam svašta nešto našla. Naučnici kažu da je Magnolija prvi cvet koji je procvetao na planeti zemlji. One su simbol dostojanstva i istrajnosti. Postoje u više boja, ali ja najviše volim ovu moju ljubičastu. Sada joj je opalo lišće, ali na proleće će opet izaći cvetovi, tako žive moj tata, moja strina i svi moji ljudovi. Ono što je važno da kažem, ni jedan moj osećaj, perspektiva kao i ni jedna priča nije izmišljena. To sam ja i moji ljudi oko mene, nekada upakovani u druge likove, ali stvarni. Eto.

Pusa.

Magnolija.

signature