Rajska ptica i znakovi pored puta.

Toliko se radujem proleću jer će da mi procveta Magnolija ispred prozora, pa će onda iz ljubičastog cveta da se pretvori u zeleni list, neki kažu žbun, a ja kažem list, zelen i sjajan, da ja prosto ne mogu to da sve da dočekam.

Svako jutro pogledam kako napreduje Magnolija i svako jutro se obradujem kada je vidim, ljubičasti cvetovi na vidiku. Naravno da mi je Magnolija sada omiljeno drvo i sve što ima veze sa tako lepim i dostojanstvenim cvećem, jer kao što sada već svi znamo Magnolija simbolizuje dostojanstvo. Ja zapravo uopšte nisam neka cvećarka generalno. Moja braća su na primer baš cvećari. Oni su valjda nasledili od tate sva ta zalivanja cveća i ostale stvari, pa jedan gaji kaktuse, drugi ciklame, razmenjuju se sa mamom saksija i ostalih stvari i tako. Sve u svemu, meni se uglavnom kako se to kaže cvećarskim rečnikom ništa “ne primi”. Hah, valjda će jednog dana od mene biti cvećarka. Elem, kako pravim paralele razmišljajući o tome kako bi moj život izgledao negde drugde, a ne ovde u ovoj svaštari od zemlje i grada, pomislila sam šta bi mi sve nedostajalo. Pored naravno porodice i svih najomiljenijih ljudova u mom životu, beogradskih zidova, ulica kojima hodam, neka ta moja mesta gde pijem kafe i kucam tekstove i sve te divne stvari, sigurno bi mi nedostajala Magnolija, to mi se bukvalno srce cepa. A onda se u stvari dogodi nešto, iako ne verujem u sve te životne znakove pored puta itd, previše sam racionalna za tu vrstu mašte, mada bih ipak možda trebala da počnem da verujem, jer ponekada mislim da se život sa mnom zezeči…Dogodi se to da prvo dobijem sliku od brata da u San Diegu postoji čitava jedna avenija koja se zove Magnolija, onda sam sam se i uverila kada sam otišla, a onda tako šetajući uzduž i popreko San Diegom, tim čarobnim gradom koji je definitvno okupirao moje srce, za zauvek, počnem da primećujem ogromne žbunove cveta poznatijeg kao “Rajska ptica” ili “Strelicijum”. Rajska ptica je jedini cvet u koji kada sam ga otkrila pre 15 godina, bukvalno sam se zaljubila. Jer da, u cveće čovek može da se zaljubi, verovali ili ne. I tako šetajući, samo shvatim da ja sada imam cvet i u SD-u, i to svuda, na ulicama, u parkovima, raznim dvorištima, bukvalno svuda. Ako tada, tim otkrićem, nisam pukla od sreće nikada neću. Inače, Rajska ptica simbolizuje slobodu, veličanstvenost, nešto ili neko ako vas očara i uglavnom kada se poklanja, važno je znati šta simbolizuje takav cvet, jer ne poklanjamo takav cvet ako za nekoga mislimo da nije baš nešto i nije nas baš nešto očarao i svi ti neki ne baš osećaji.

I tako ja zapravo shvatim da sada imam još jedan cvet kome možda dođem jednoga dana za zauvek ili za barem neko vreme. Možda jednoga dana postanem baštovanka. Možda jednoga dana imam samo Rajske ptice i Magnolije svuda oko mene. A znate ono kada vam kažu da kroz život imate više ljubavi, a ne samo jednu. E tako i ja sada mislim da sam pronašla ljubav. Jednu možda napustim, jer me čeka druga. Možda. Nikad se ne zna, možda i Rajska ptica odleti na neki drugi kontinent ili svet, ali slobodu i dostojanstvo nikada niko ne može da oduzme. Meni ne, a ni mojim cvetovima. To sada barem znam, jer znakovi pored puta tako kažu. Za zauvek.

Leave Your Comment