Haljine i Hipsteri.

  • Drug: od kad ti, majke ti voliš hipseterska mesta?
  • Od kada se više nigde ne osećam kao da pripadam, a i tamo mi muzika prija za uši i dušu. Nije baš ni da se na tim hipsterskim mestima osećam nešto naročito prihvaćeno. Jednom sam čak bila počašćena rečeniciom i pogledom: „izvini devojčice, ali ovde se ne dolazi u tolikim štiklama, promašila si splav“. Rek’o burazeru: je l’ možeš da me zaobiđeš tim tvojim ograničenim rečenicama i razmišljanjima?!? Ali da, više volim ta hipsterska mesta, nego ova gde izigravaju pijane „milionere“.
  • Hahahaha. A kako si bila obučena?
  • Ma imala sandale na štiklu, majicu i to fazon kao pidžama i suknju do kolena. Kapiraš? Nisam bila gola. Toliko sam bila u šoku da samo što mu nisam sasula ono pivo u facu. A i da sam bila gola, šta se to njega tiče…ne razumem.
  • Dobro, da si bila gola, vrlo bi ga zanimalo, odmah da ti kažem. Možda je hteo da te startuje?
  • U jeee, ako je hteo da me startuje, onda je to najgluplji start u istoriji startova. Da me startuje tako što će da me otera??? I to na drugi splav!  
  • Hahahahaha. Pa kad ćeš da shvatiš da su muškarci deca? Hahaha. E jesi šašava.

Nisam šašava. Baš mi je teško da se uklopim. Ja bih ako može sve. Da nosim haljine, sve moje haljine, moju decu takoreći. Volim da kažem za svoje haljine da su mi deca, jer onomad kada sam se selila, moja braća su bila u šoku. Rekla sam im da moramo da nosimo haljine na vešalicama da slučajno ne promene oblik. Sećam se njihovih pogleda:

  • Je l’ si normalna da nosimo sve ove haljine u ruci sa sve vešalicama?   

Normalna, nego šta. Ja ih sve čuvam i pazim kao decu i ponekada nemam baš racionalnosti kada su haljine u pitanju, no dobro. Naučiću se da gledam u nebo, a ne u izloge i haljine. Sećam se kada sam odvela mamu u novi stan, kaže mama: „Coko baš ti je lepo ovde, ali ja samo ne znam šta ćeš sa haljinama, hm?“ Volim da nosim i divne cipele. I na štiklu i ravne, mada više ravne, na primer da budu onako oble na vrhu i možda da budu od pliša. Jao sada sam izmaštala te cipele. Eh. I patike, i starke, i one šunjalice patike startas. Ne sa šljokicama, mada imam jedne sa kao crnim nitnama što se sjaje, ali one su baš onako da ih obuješ kada imaš sve neutralno. Dobro, možda ponekada volim i šljokice, lažem. Mada moj brat kaže da ja imam obuću i za kišu i za susnežicu i za sneg i za sve i stalno se ljutio na tatu što ja imam sve, a oni ništa. Možeš misliti, kao nemaju ništa. Hit. Volim i da imam lepu frizuru i da ličim na žensko, jer jesam žensko. Ne volim da imam tonu šminke jer to nisam ja. Jednom baš odavno sam dobila naljubavniju izjavu ljubavi, a to je da me taj neko voli između ostalog zato što sam i pored četiri brata koje imam najženstvenija osoba na planeti. Pa se pitam, je l’ to sada loše što sam došla na hipstersko mesto i sredila se, po mojim nekim damskim pravilima, kojih se pridržavam i volim ih ili moram da izgledam tako da sam mnogo tajanstvena i posebna i drugačija da bih bila prihvaćena? Pa ne pada mi na pamet. Na kraju, ja osobe ne smaram što su ošišali jednu stranu glave, a druga im je kao puštena, njihov život, njihova stvar, njihova glava. A pijani milioneri, ti ljudi te i ne primete jer su mnogo pijani od silnih „miliona“ koje poseduju, a ti nisi dovoljno pijan za njihove kriterijume, hvala bogu. I muzika je onako baš diskutabilna, pa je to onda teško sve za podneti, meni, njima je strava. I tako treba da bude. Neka ih, meni je drago da ih ima. Barem se ne foliraju da su posebni i tajanstveni.

Jel može i haljine i lepe cipele i raspad patike i frizura i pivo iz flaše i rakija, i vino, mislim ne nužno sve zajedno naravno, jer nam neće biti dobro, a bez komentara? Živele haljine i cipele na štiklu i na hipsterskim mestima! I živele sve dame ovoga sveta. Tako. I ko su uopšte ti hipsteri više što nas teraju na druge splavove, a meni je lepo??? Svašta.

Leave Your Comment