Brat uveseljivač.

Jedne godine smo taj neko i ja trebali da idemo zajedno na letovanje. Sve smo to smislili i začarali.  Idemo autom na pusto ostrvo. Tamo ćemo nositi majice na pruge, piti vino i pivo, udisati i disati mirise borove šume, ješćemo sladoled u kornetu sa jednom ili dve kugle, imaćemo i smokvu u smeštaju, to sam videla da možemo da imamo, smeštaj sa smokvom. Slušaćemo Vladu Divljana i Ljetno Kino. Bićemo slani i pegavi, pričaćemo o životu i nekim još nebitnim stvarima, verovatno ćemo ležati po stenama i gledati u zvezde i more, vozićemo biciklove po ostrvu, jer ima staza oko ostrva. I to sam videla kada sam čitala o ostrvu. Čitaćemo knjige, mešaćemo mirise i ukratko radićemo sve one letnje stvari koje se rade kada su dvoje ljubavnici. Koji se ne kriju, dabome. Ti koji se kriju, to ne znamo šta je, ali ljubavnici sigurno nisu. Jer ljubavnici su dvoje koje se ljube i ne znam ko je uopšte dao taj naziv za dvoje koji se ljube, a kriju se. Svašta. U svakom slučaju moj (sada više ne) ljubavnik i ja ipak odlučimo da se ne razumemo ili da eto možda nam se nisu poklopili tajminzi i ostale životne budalaštine, jer ja mislim da kada se ljubav zbi, onda ne ide ono „sada nam nije tajming“, ili se zbi ili se ne zbi. I tako smo mi sporazumno shvatili da se kod nas ljubav nije zbila, koliko god da smo mi želeli da se zbi. Iz tog ne zbivanja ja sam dobila pusto ostrvo.

  • Hoćeš sa mnom na more?
  • Kada? Moram da učim, imam ispit. Mislim hoću, hajde.
  • Pa dobro, možeš da učiš i tamo. Ja ću da skupljam kamenčiće i biću tužna, neću da te smaram.
  • Dobro, hoću da idemo, ali nema smaranja, stvarno moram da štrebam.
  • Nema. Obećavam.

Januar 2019.godine.

  • Evo ti fotka, našao sam je. Ako ti treba za blog ili tako nešto.
  • Jao kako je strava. Hvala ti. Kiss kiss kiss
  • Nema na čemu, kiss i tebi.

Tog leta zbio se smeh, baš baš veliki smeh. Spavanje u parku, učenje za ispit, čuvanje ježa ispod smokve. Saznanje za mirise i boje. Zbili su se i biciklovi oko ostrva. Podrška za vožnju biciklova posle pada sa istog: „hajde možeš ti to, pobedićeš strah“. Zbilo se preslišavanje na plaži. Zbila se sve u svemu jedna velika sestrinsko-bratska ljubav, koja se kao podrazumeva, a ne podrazumeva se, jer kao mislimo da to što nam je neko tu i naš, mislimo da to tako treba, a u stvari baš i nije tako. Tog leta je jedan mlađi brat, ne znajući, a možda i znajući, tešio svoju sestru, na razne neke načine, zasmejavajući je uglavnom. Tog leta zbio se i još jedan položen ispit i jedna izlečena duša od nesrećne zaljubljenosti. Tog leta je jedan mlađi brat tešio svoju sestru. Na pustom ostrvu. I utešio. Od toga leta ostalo je puno uspomena i mlađi brat se dosetio, pa poslao, jer sada imamo priču i sliku. Za blog i mog mlađeg brata. Uveseljivača i skoro pa diplomiranog pravnika.

Leave Your Comment