Oči i ruke.

– Jel ti veruješ u ljubav na prvi pogled?
– Ma jok. Verovala sam kada sam bila mala, tako sam se i zaljubljivala i volela. Ali! Znaš u šta verujem? Sada kada sam kao zrelija, mada nemam pojma šta to znači više.
– U šta?
– U oči. I u ruke.
– U oči? U ruke? Jel si normalna? Kako se veruje u oči i u ruke, majke ti? Imamo 30 i nešto godina ti veruješ u to…
– Da. Oči, na primer, ne lažu nikada. A negde sam pročitala da kada nađeš nekoga kome se cakle oči, čuvaj ga. Mislim na cakle prirodno, a ne od neke droge. A ruke, to onda osetiš da li te neko drži tako da te čuva ili tako da samo čekaš kada će da te pusti, to onda nisu ruke, nego lažne ruke.
– Pa jel si našla nekoga kome se cakle oči prirodno i ko tako drži za ruku, ne lažno? 
– Jesam. Samo u oči sam gledala. Ok, pored toga što su bistro plave, one i cakle, kao more kada gledaš po suncu pa se presijava, a znaš kako more može da bude. I smeju se. Prave pravcate nasmejane caklene morske oči. A ruke, bile su tu i držale čvrsto. Pored očiju.
– Uh. Je l’ zna on to?
– Bože, šta me pitaš to?!? Naravno da zna da ima plave oči i da ima ruke.
– Ma ne bre! Jel zna da ih ti vidiš tako? 
– Mislim da ne zna. Nemam pojma.
– Šteta. Zamisli da zna kako mu vidiš oči i ruke?
– I? Šta bi to promenilo? 
– Možda ništa, a možda sve. 
– Hm, da u pravu si. Mada verovatno ništa, to je moja mašta.
– Glasam za sve! A glasaj i ti, onda ćeš stalno gledati u more u kome ćeš plivati neprestano, a sa nekim ćeš se držati za ruku da ne potonete. Ili ako tonete, tonete zajedno. Maštaj za sve!
– Jao mislim da imam novi dijalog! 
– Što bi rekao Rundek: „to što svira to su Ruke“…
– I u Apokalipsku kaže: „od kada tvoje sreo sam oči, san ove noći počinjeeee…“

Kraj dijaloga. Počela pesma.

Leave Your Comment