Svetleće komšije.

  • Dobro jutro komšija, jel možete da mi pomognete, otišla mi je cela jedna faza u kući, jel imate možda ključ od ove kućice za struju? (iako nemam pojma šta bih radila sa tim ključem).
  • Jao nemam, ali vidite gore sa komšijom, on ima sigurno, otišao Vam je verovatno glavni prekidač…
  • Pa da, i ja mislim..
  • Dobro jutro komšija, bila sam kod gospodina tog i tog, ali mi je on rekao da vi imate ključ od glavne kućice…
  • Da da, evo sada ću za minut da siđem…

Nas troje tako gledamo, koje je moje brojilo, gde mi se očitava struja. Prvi put se bavim ovim stvarima, nemam pojma šta i kako se radi. Doneli i onaj šrafciger na svetlo (tako ga ja zovem), pa gledamo šta radi i ne radi. Kaže komšija da sam verovatno preopteretila tu fazu. Mislim se u sebi, ja da mogu spavala bih na 1000 stepeni, samo da mi ne bude hladno, nije ni čudo što sam preopteretila fazu.

  • Jel imate ovaj prekidač da ga zamenimo?
  • Joj, nemam… jel znate gde to mogu da kupim?
  • Ma možete na pijaci, ali imam ja, sad ćemo to da zamenimo. Evo ga, sada radi, proverite samo.
  • Radi, radi, hvala Vam do neba.
  • Ma ajte molim Vas pa jel smo komšije ili nismo? Tu smo da se pomažemo.

Vraćam se u stan, upalim peć, jednu, pa drugu, ode faza, opet… Ne mogu da verujem, za 5 minuta moram da izađem iz kuće, ne mogu sada sve opet. Spavaću kod mame, pa ću videti šta i kako sutra.

  • Dobro jutro komšinice, jel sve u redu sa strujom?
  • Ma nije komšija, opet mi je otišla faza, spavala sam kod mame noćaš, došla sam samo po stvari.
  • Pa hoćete sada to da zamenimo?
  • Joj ne mogu, žurim na posao, videću da zovem majstora. Hvala, doviđenja.
  • Pogledaću Vam ja, ne brinite.

Opet neki glup dan, idem peške kući, po ledu i snegu, ne mogu opet u trolu, muka mi. Sad opet idem kući u leden stan, da uzmem stvari i idem kod mame, i moram majstora da zovem.

Otključavam stan, palim mehanički svetlo u predsoblju, radi! Radi mi svetlo! Kako radi, kada nije radila cela faza… Komšija! Setim se da mi je rekao da će mi zameniti tokom dana, ali kao ko bi učinio nešto za nekoga danas, bez razloga… sve radi, grejanje, tv, internet, bojler, svetla u sobi… Otvaram vrata, idem da mu se zahvalim…

Postoje ljudi, sa velikim Lj i šrafcigerom na svetlo i prekidačem.

Onda upale svetlo u životu… onda znaš da svetlo uvek dođe, i kada misliš da je mrak, a nije.

Svetleće komšije, a moje.

Divota.  

Leave Your Comment