2017.

Tata, život je čudo! Svake godine, a poslednje četiri, dođe i taj 19. decembar, osećanja su pomešana…izašao je film “Druga strana svega”, gledajući ga, puno sam mislila na tebe…Tvoja borba za život, slobodan život, je sada vidim bila velika. Ogromna. Da nama bude bolje. Tvoja i mamina borba. Bez nekih laži i iskreno verovanje u slobodno građansko društvo. Sloboda je sada potpuno uništena, ona sloboda kojoj si i ti sam težio…Razmišljajući o svemu tome shvatila sam mnogo toga…

Proveli smo 10.220 dana zajedno. Hvala ti za svaki taj dan. Hvala ti što si mi dozvolio da živim, što me nisi ubacivao u kalupe, što si mi dozvolio da se dokazujem sebi, a ne tebi, što si me pustio da udarim 100 puta “glavom o zid”, udaram i danas. Da dišem, budem tužna, budem srećna, da volim i da ne volim. Hvala ti što si mi bio podrška, u svim ispravnim i manje ispravnim odlukama, hvala ti što si bio roditelj i prijatelj. Sada znam…takvih nema puno na ovoj surovoj planeti i ovom još surovijem Balkanu. Ponosna sam što sam bas ja izabrana da budem tvoje dete u ovom čudnom mozaiku života…I samo da znaš, i dalje vode dani kada smo bili zajedno… i znaš sta još? Ništa se nije promenilo i dalje plačem i smejem se kada mislim i pričam o tebi…svaki dan, poslednjih 1460…ali se i dalje borim za slobodu…za onu koju si me ti naučio…

Leave Your Comment