Zvezdana ljubav.

– Znaš šta, ajde idemo u bioskop da gledamo „Zvezda je rođena“.
– Može, ali kada dobijem platu, bioskop pred kraj meseca izađe kao večera neka.
– Jeste, u pravu si.

Početak meseca, idemo u bioskop.
Nisam filmski kritičar, zapravo nisam ni neki filmofil, ali nekako cenim da film, predstava, muzika i koncerti mogu da prenesu i probude suštinske emocije kod ljudi. To je ono ili ostave utisak ili ne. O ovom filmu sam čitala na internetu, o tome kako je potpuni promašaj, „američka bljuvotina“ i ostali propatni komentari. Na film smo stigle u minut do početka, karte prvi red, znači ukočićemo se, ipak smo sele negde gore, ali svakako smo se obe iskrivile. Film traje malo više od 2h, nisam trepnula. Zapravo da sam počela da trepćem verovatno bih izašla skroz razmazana ispod očiju, jer ko ide sa maskarom na film, doduše nemajući pojma da će plakati.
Film je američki, pa tako i ima sve elemente romantične drame, događaja koji teško mogu da se zamisle u životu, a to je da baš na vas u nekom propalom klubu naiđe jedna od najpopularnijih zvezda na svetu i baš se u vas zaljubi i baš zbog te zvezde vi postanete poznati, dobro i vašeg talenta, itd itd. To me je podsetilo kako sam pred koncert grupe Red Hot Chili Peppers u Srbiji zamišljala kako se pevač Entoni Kidis zaljubljuje u mene, pa ja onda odlazim sa njim negde na kraj sveta, naravno niti se to desilo, niti sam otišla na koncert, jer sam spremala ispit, a i koncert je bio kažu „odrađivanje tezge“, ali sam ja rekla da se Entoni verovatno toliko „uradio“ da nije mogao da stoji. Morala sam nekako da branim mog dečka iz mašte. Dakle,u samom filmu ima dosta tih ne baš realnih situacija. Međutim, film pored talenta Lejdi Gage i njenog glasa od koga vam se (ako ste sluhista, a i ako niste), potpuno naježi koža, govori o jednoj ljubavi između dvoje umetnika, ljubavi između jednog čoveka koji boluje od alkoholizma, narkomanije, psihički potpuno destabilizovanog i jedne mlade, vredne, ambiciozne devojke, svojih principa, pune ljubavi. Dve životne priče potpuno različitih puteva, koje se sreću u nekom trenutku i zavole se. Poznatog svetskog muzičara glumi Bredli Kuper koji je i reditelj filma, verno prikazan kao alkoholičar, zavisnik, svetska zvezda sa teškom životnom pričom, a specifičnu mladu devojku glumi Lejdi Gaga, devojku koja je odsutala od svojih snova, ali život je ipak okrenuo točak na drugu stranu. Film sigurno ima primese nadrealnog, ali čak ni to nije smetalo da kroz film bude prikazana jedna životna priča dvoje ljudi, koja se završava tragičnim ishodom. I to nije tek tako, to nije bez borbe, to nije jedna „obična“ klasična priča. Često ljudi kažu: „ma on/ona je umetnik njima se u mozgu dešavaju razne neke stvari“, jeste možda se više pitaju i analiziraju, sigurno su odaniji porocima, nego „obični“ ljudi, jer pokušavaju da smire taj nemir u sebi, da bi negde postigli mir, valjda. Nisam psihijatar pa ne mogu da dajem dijagnoze zašto ljudi dižu ruku na sebe, ali ono što je istina da ljudima koji imaju problem sa bolestima zavisnosti definitivno treba podrška kako društva, tako i njihovih najbližih. Nisam baš sigurna koliko je to u praksi izvodljivo, jer prosto pogubite sve parametre za razumevanje istih, i ljudi i problema, ali intezivno razmišljam na tu temu, a ne zatrpati ih pod tepih.
Izašla sam sa knedlom u grlu, želudac mi se prevrnuo 100 puta, možda je ova „američka bljuvotina“ imala jak utisak na mene i moju drugaricu, ali definitivno se bavi tematikom, koja može vrlo da vas zapita ko ste, da li ste i kako ćete dalje sa životom.
Na kraju ko sam ja da bilo šta kažem, niti filmski kritičar, niti psihijatar, već obični nemi posmatrač filma koji je izašao iz sale uplakanog lica i zapalio cigaretu. Da se smiri.

Leave Your Comment