Skok u život

Ulazim u vodu doslovno 20 min. Preko stena. U fazonu sam, bolje preko stena, iako gazim po tepihu od algi, iako ima ježeva, verovatno i rakova, ali razmišljam bolje da zgazim na ježa i da me ugrize rak, ili da se okliznem, kao juče na primer i tako graciozno uđem u vodu, nego da skočim sa stepenica pored. Kaže mi Biljka da napredujem ušla sam do članka. Onda ide ono do pola lista, pa možda do kolena. Pa stojim. 10 min. Da mi se organizam privikne na vodu.

Kaže mi neki tip: “hej, skliznućeš se tu, možeš da se povrediš, a ima i ježeva, bolje skoči sa stepenica”.
Ja: nemam herca da skočim.
On: Što? Plašiš se ono srce će da ti stane. Nije ti to srce, to ti je glava, skačeš u more.

Nastavi on nešto da ćakula. (ta reč mi je prestrava, još kako je oni izgovaraju), ja nastavljam po starom i konačno ulazim u vodu. Plivam posle i razmišljam dok plivam šta mi je rekao “nije ti to srce, to ti je glava, nije ti to srce, to ti je glava”. Izlazim iz vode. Došla sam do rečenice leta: nije ti to srce, to ti je more, skoči, pasti nećeš, umreti nećeš, ni ti ni srce, plivaćete zajedno.

Imam još 5 dana za skok u život.

Leave Your Comment