Proleće i Hamlet

Rano proleće 2017.godina.

„Gde si?“..“evo bio u pozorištu, ti?“ „ja spavala..i šta si gledao?“ „Hamleta“.

Ja: „Mama kupila sam karte za Hamleta, hoćeš sa mnom da ideš?“
Mama: „hoću Coko naravno, a gde baš za Hamleta u toj tvojoj životnoj fazi, daj nešto da se smejemo.“
Ja: „mama glumi Glogovac, to ne mogu da propustim, koliko god da je teško“.
Mama: „znam, to je stvarno za ne propustiti….“

Mama: „Opet si plakala…“
Ja: „Jesam, ali više me gluma ubila,nego sama tematika, tu sam znala šta da očekujem…čoveče on je neverovatan…mama baš sam se potresla.“
Mama: „Coko, on stvarno glumi da se smrzneš, još više čini mi se, jer se i on bori kroz život tako…ali to je ono što pročitam u novinama“.
Ja: „Misliš bori se sa životom i razmišljanjima kao Hamlet?“
Mama: „Pa da, tako mi deluje, kada gledaš u dubinu…nemoj više da plačeš, idemo na kolače“.
Ja: „Neću, važno mi je da ga nisam propustila, kao dosta toga nečega…idemo..“

“To je svako ko se usuđuje da misli. Svako ko se pita – šta se to dešava sa ovim životom, koji je njegov smisao, zašto ćutimo, zbog čega životarimo, umesto da živimo. Zašto vrtimo točak kao hrčak u kavezu, umesto da podignemo glas, da se bunimo, da menjamo svoje živote? Svako ko se usuđuje da misli o tome, on je današnji Hamlet.” – Nebojša Glogovac

Mislite, živite i ne propuštajte.

Leave Your Comment