Milogošće

Ima jedna kuća. U Mionici. Ali ne u Valjevskoj, nego u Kosjerićkoj. Tu su blizu i Skakavci. Brzo se dođe do te kuće. A ima i jedna porodica u toj kući.

2007.- Tata: Našao sam! Selo. Idemo tamo.

2018. – Postoji jedno Domaćinstvo, sa velikim D. U Srbiji. Jedna porodica, prava pravcijata. Ne ona koja na slikama izgleda srećno, a u stvarnosti nesrećno. Nego jedna porodica, uz koju vam je milina biti. Ta porodica je napravila raj. Kuću, sa drvenim sobama i kamenim zidovima. I lampama od drveta. U toj kući i u toj porodici sve je domaće. Mleko, jogurt, uštipci, kobaja, pizza iz furune, kafa, rakija, drvo jabuke, kupine. Sve. Domaći su i ljudi. Rade i Rada, Mile i Ivana, Kristina, Fića i Joca. Imanje oko kuće nije obično. Ono je okruženo planinama, pa vam se čini kada pada kiša, da samo tu pada, gde je trava zelena, da ne može biti zelenija. Ima i to jedno drvo jabuke, i ispod tog drveta klupa, pa malo malo padne neka jabuka i dobro vas opali po glavi. I imaju pčele i sa pčelama se družite samo u beloj odeći, onda vas neće dirati, nikako u crvenoj, onda će vas dirati. Ima i jaraca, i ovaca, i ruža i dudova. Ima i bazen i internet. Ima tu svačega. Ali ima najviše mira i osmeha. I čistog vazduha, i disanja. I ima to da tata kaže svom sinu “rodjeni moj”.

Ima ta jedna porodica, koja dušu svoju vam da i onda i vaša duša postane deo njihove.

Tako vam je u Domaćinstvo Milogošće.

U Mionici, Kosjerićkoj, blizu Skakavaca.

Leave Your Comment