Lenji dan, 20/44 i ugljeni hidrati.

To je onaj prvi prolećni “lenji sunčan dan” koji počne šetnjom sa drugaricom i njenim psom, pa onda dođe njen dečko pa nas odvede na pizzu, pa kao ajde jedan roze, baš je odličan i super ide uz tu pizzu…pa onda stigne pizza, ne jedna, nego dve i to kakve! Najbolje u gradu, u Balkanskoj 16…Pa onda: “daj bre zovi i M da nam se pridruži”, dođe M, i on naruči pizzu, Margaritu, koja je realno najbolja, pa kao: “daaaaaj još po jednu čašu vina”…kaže M: “kako volim ove lenje dane”…U medjuvremenu izmedju vina, Margarite, piva i rozea, dečko ode, odvede i psa, ali naiđe sestra. Pa malo o propalim izborima, pa o društvu u kom živimo, i onda rečenica da presečemo ružne teme: “mogli bi večeras negde, ali samo na piće”, – “da da, ja nisam raspoložen za dalje, mrtav sam od posla…” – “došla nam dijaspora, moramo barem na piće”, -“ to sigurno, ali ono do 1h, ne mogu posle nigde opilo me ovo proleće”…- “ok, ajmo mi prvo kod mene, pa ćemo da vidimo za dalje…” – “ček moram da se presvučem, ajde bre tu sam na dva minuta odavde, sad vas mrzi da me čekate, bla bla bla….”

23h…”ljudi moramo da krenemo, dijaspora u Cetinjskoj nas čeka”…

01:15h posle ponoci, koordinate splava 20/44, svi smo veseli, svako otišao ka svojim simpatijama, gazdarica doduše otišla kući dečku i psu, opilo je proleće… “Hej M, ja odo, pogledaj skoro pa 04h ujutro”, “ja ću još malo, čujemo se…”, “vidjamo se kad se vratiš sa skijanja da ponovimo lenji dan”

Otišla ja sa mojom dijasporom kod Lokija. E to se zove prvi pravi prolećni lenji sunčan dan, pun ugljenih hidrata. I pola noći, isto takve. I super su ti dani i noći jer ostanu tako tu negde oko srca, pa vam uvek proleće kada ga se setite, pogotovo po ovoj zimi.

Leave Your Comment