Doktor za srce

Otišla sam na sistematski pregled. Ta stvar je zapravo odlična, lepo vas pregledaju od glave do pete i svako ko ima i malo svesti o sebi i svom zdravlju, trebalo bi tako nešto da praktikuje. I dobro, ko ima mogućnosti. Nažalost tako je.
Prošla sam tako sve doktore i došla sam do profesora-doktora. Za srce. Pre nego što sam legla na krevet da me pregleda imali smo razgovor od sigurno pola sata, od pitanja porodičnih bolesti, preko ishrane, načina života itd. Došli smo do toga da li sam pila nešto od lekova. Ispričam ja njemu na kojim sam sve terapijama ikada bila, i kažem mu da sam 9 meseci pila antidepresive. On onako kuca kuca kuca, kao što ja sada kucam ovu ličnu priču, i zastane i okrene se ka meni i pita me. „Vi ste pili antidepresive? Vi tako lepi i mladi, i nasmejani i fini?“, ja klimam glavom potvrdno. On ne može da se načudi čudu. Doktor, profesor. Počne on nešto da priča o životu, ja prestanem da ga slušam (tu veštinu sam razradila do perfekcije, samo se stavite na off i više ne slušate razne neke budalaštine) i nastavim da klimam glavom. On napiše celu analizu mog srca i doda onako usput na nalaz i kaže mi: „napisao sam da ste bolovali od kliničke depresije“. Izlazim sa klinike, sela u neki park da se iskuliram, zapalila cigaretu, razmišljam da li ću ikada ostaviti cigarete i razmišljam kako mi je jedan doktor rekao da sam luda i gledao sa nekim žaljenjenjem, uz propratne komentare: „A takva lepotica“. Posle toga odlazim da se nađem sa klijentom i da mu dostavim odelo i čovek me izgrli od sreće što je dobio svoje odelo i što mu super pristaje, grlim i ja njega, ali sve vreme razmišljam o tome kako sam zvanično luda, imam i napismeno. Mesecima pre ovog doktora/profesora za srce sam dobila od nekog lika sličnu rečenicu, u fazonu „priznala si mi da si luda“…još uvek nisam razradila veštinu da nekome sve po spisku kada se tako izlupeta, nego uglavnom ostanem u šoku, pa tek posle procesuiram sve te informacije. Posle par dana odlazim kod moje doktorke za srce i dušu. Iste te koja mi je dala lekove, rekla da sam primer iz knjige, da će sve to proći da ljudi mešaju depresiju i tugu, da sam toliko tužna i da mi se tuga toliko nagomilala da će sve to pomoći, da sam plakala nedeljama sa činjenicom „kako ja, ja koja sve mogu, koja može da se izbori sa životom, kako ja da pijem lekove?“. Moja doktorka za srce mi je objasnila da to nije ništa strašno, moja porodica je bila 1000% uz mene i malo po malo posle mesec dana terapije i danonoćnog plakanja bila sam „stara ja“. Terapija traje najmanje 6 meseci i kao pravi štreber i anksiozan tip ja sam to poštovala. Ali sam nastavila da idem kod moje doktorke za srce. To je najbolje „potrošen“ novac koji sam ikada dala na sebe, u analizu sebe, zajedno sa nekim. Tugu više ne potiskujem, plačem i na film, dobro to nekada ima veze i sa hormonima, energiju se trudim da ne rasipam na pogrešne ljude, mada uvek vas neko razočara, mislite da ne može više, ali može. Gubitke u životu ne smatram krajem života, a izgubila sam najveći oslonac u životu, ne jedan, nego dva, ali živim posle toga i toliko lepih stvari sam doživela posle tih gubitaka. Ne gubim vreme više sa nepotrebnim ljudima, trudim se da ne ogovaram, gnušam se na komentare ljudi i prepričavanja tuđih života u vidu tračeva, trudim se da ne povredim druge ljude i da nisam ja najbitnija na svetu. I da, i ja grešim. Ali, isto tako uživam u sladoledu, u izlasku, u muzici, u društvu sa mojim pravim prijateljima, sa porodicom, u zaljubljenosti, ali uživam i sama sa sobom. Istinski. I nisam „luda“. Možda jesam, za neke, verovatno za 95% Balkana, što ovo pišem javno (jer zamisli, to je moja lična stvar), ali mislim zapravo da je mnogo više tih „ludih“ ljudi koji misle da su veći od univerzuma, od drugih ljudi, a nisu. I možda taj doktor koji takođe misli da je veći od univerzuma može da izgovori sa žaljenjem rečenicu: „takva lepotica i tako mlada, a već klinički depresivna“. A moja doktora za srce i dušu mi kaže: „pustite to Zorana šta vam kažu ti neki ljudi. Ponekada treba da se vratimo unazad u životu da bi smo krenuli napred i svaka promena nažalost ili na sreću dolazi sa velikim bolom, a Vi ste krenuli napred odavno i samo je to važno, a znate onda šta to znači za vas kao osobu?“. I moja doktorka za srce je jedna najveća carica na svetu, jer ona moje srce ceni i sluša ga, nekada mi kaže neke rečenice koje ne razumem, malo se čak i naljutim, to su rečenice da shvatim da je nekada važno razmišljati i iz druge perspektive, a ne samo iz svoje. I moja doktorka za srce kaže da sam ja lepa i kada plačem, pa eto neka onda bude da sam zvanično luda mlada lepotica. I na papiru. Analizirajte sebe, a druge ako ste terapeuti, ako niste, pustite ih da žive. Sami sebi ste najveći izazov, pa ako se pobedite, onda ste pobednik. Doktore.

Leave Your Comment