Babe i sankanje

Znate ono kada nam kažu ako je blaga zima, onda leto bude šućmurasto. Meni to nekako baš ne ide jedno uz drugo, tako da mi se sviđa ova preuranjena Baba marta što je svratila na par dana, da bi nam leto bilo kako treba.Toplo.

Pored toga što većina ljudi po društvenim mrežama postuje predivne fotografije, pa onda gledate neka baš lepa mini umetnička dela, najviše mi se sviđa jer sva deca izađu napolje sa svojim roditeljima i sankaju se do mile volje. Juče sam šetala od mene do mog brata i sve sam išla sporednim ulicama, i kada sam prošla kuće i zgrade izašla sam na čistinu, a tu iza ugla je jedno “brdo” za sankanje…puno dece. Mislim da mi je srce bilo puno sreće kada sam videla taj prizor, prvo što sam tako šetkala razmišljajući o poslu i o tome šta me sve čeka u narednim mesecima, a drugo, nosim lap top i razmišljam “jel moguće da ne znam da skinem film sa interneta sa 32 god u 21-om veku i da je uvek neko drugi to radio umesto mene?!?” Sada sam naučila od učiteljice, i onda vidim tu decu i te roditelje i zastanem, bukvalno… Kako smo sada, nažalost, svi citirali Nebojšu Glogovca, naišla sam na neki njegov intervju gde kaže da život, odnosno šta ti čini uspomene su zapravo: “ti neki bljeskovi, nekih par sekundi, nekih par minuta eventualno…” E meni je takav bljesak bio. Nastavila sam da hodam i setila se kako me je tata vodio na sankanje, svake godine, jednom su mi se smrzle ruke, pa smo trčali kući da se ugrejem, pa po još jedne rukavice, pa opet nazad na sankanje. I tako pešačim i prođem pored starog stana, pa još više neka knedla u grlu, a onda kako sam se približavala ulazu mog brata, čujem da me neko zove, a ono zove baš on – moj brat, vuče sanke i svog Juniora na njima. Onda sam shvatila da taj bljesak ima smisla, i sankanje, i uspomene.

I danas sam zvala mamu da joj kažem da je razumem i da mi je žao sto sam svaki put kada smo prolazile pored Kalenić kafane ili njenog ulaza, ona mi ispriča nešto iz njene mladosti ili detinjstva, a ja je svaki put prekinem sa rečenicom “znam sve napamet, 100 puta si mi rekla…” a nije, jer nema baš 100 bljeskova u životu….

A možda, i ima.

Još malo i stiže nam visiBaba.

Leave Your Comment